Dr Đorđe Joanović

Biografija dr Đorđa Joanovića

Nekada davno, ima tome više od 100 godine, Haritonu Joanoviću supruga Marija je podarila još jednog sina – Simeon je dobio brata Đorđa. Koju godinu posle tog 16. juna 1871. godine kroz otvorene prozore kuće Joanovićevih na glavnoj beodranskoj ulici redovno se čula violina i klavir. Vežbala su braća duet. Osim muzike, svet Đorđa Joanovića svojim bojama bogatile su i slike kućnog prijatelja Đure Jakšića, kojem njegovi roditelji svesrdno pomažu. Plemenitost umetnosti i prave vrednosti uvlače se u nenametljivo u život dečaka. Raskoš koji im je bio dostupan nije smeo pokvariti čistotu duše…

Kako je vreme prolazilo, sve više mladi Joanovići provode vreme u Beču, u školovanju, a sve manje u rodnom selu. Beč je mesto gde je i osnovnu školu i gimnaziju Đorđe pohađa. Svoju dobročiniteljsku prirodu usmerava na studije medicine. Ozbiljan posao, studiranje, predanost dovode ga na mesto asistenta profesora Paltaufa, čuvenog profesora patologije kod kog je i bio i učenik. 1919. postaje i sam redovan profesor na Medicinskom fakultetu u Beču.

Veliki uspeh mladog lekara iz malog banatskog mesta bio je na ponos i radost i marljivost, skromnost i plemenitost su vrline koje su cenili i oni koji se u nauku nisu razumevali. Izazovi pred koje stavlja sebe i svoj život ne ostavljaju mesta za bila šta drugo. O posvećenosti govori više od svega preko pedeset radova iz opšte patologije, kao i prihvatanje da se oproba u borbi sa opakim bolestima kroz tada novu granu medicine, onkologiju.

Pored svih uslova koje su mu pružali Beč i laboratorije ondašnjih fakulteta, dr Đorđe Joanović se vraća u rodnu Srbiju 1920. i postaje jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Strpljivo je radio u uslovima koji nisu bili u rangu njegovih dostignuća , ali je dočekao izgradnju Instuta za patologiju 1926. godine. Tamo sa svojim studentima postavlja rad na visok nivo. Postaje omiljeni profesor i čak četiri puta zaredom izabran je za dekana Medicinskog fakulteta. Do kraja života ostao je veran svojoj profesiji…

U parku, među njegovim tihim stanovnicima, gledala nas je smirenim pogledom i bista dr Đorđa Joanovića. Bista je netragom nestala, ali ime stoji uklesano kao i naša škola koja ponosno nosi njegovo ime.